Данашњи дан је посвећен промовисању правилног управљања отпадом и подстицању појединаца и заједница на важност рециклирања за будућност планете.
Дан рециклаже је установљен 2015. године на Светској конвенцији рециклирања. Рециклирањем у домаћинству и индустрији, на годишњем нивоу се спречава отпуштање 700 000 000 тона CO2 у атмосферу, а предвиђа се да ће се, до 2030. године, повећати на милијарду тона. Рециклажна индустрија заузима важно место у борби против климатских промена.
Рециклажа је препозната у циљевима одрживог развоја УН-а до 2030. године и представља
кључни део циркуларне економије, те помаже у заштити наших природних ресурса.
Материјали који могу да се рециклирају имају једнаку вредност као и природни ресурси који постоје на Земљи, а које, нарочито у последњих 50 година, константно исцрпљујемо. Рециклирањем може да се покрије око 40% потреба у сировинама, на глобалном нивоу, чиме се групи од шест главних природних ресурса – вода, ваздух, угаљ, нафта, природни гас и минерали – придружио и седми, рециклажни отпад, који је за разлику од осталих, обновљив. Правилним разврставањем и обрадом потенцијалног смећа стварамо нови производ за употребу. Тако смањујемо количину отпада, продужавамо век депонија и чувамо драгоцене природне ресурсе.
Папир и картон (часописи, новине, канцеларијски папир, картонске и папирне кесе, картонске кутије и амбалажа…) представљају највећу количину материјала који може да се рециклира више пута и тако значајно смањи сеча дрвећа, штеди енергија и вода.
Метали (алуминијум, гвожђе и челик, бакар, прохром, олово, цинк и месинг) се могу рециклирати више пута без губитка квалитета. Рециклажом метала се добијају нови метални производи, штеди енергија, смањује загађење и потреба за вађењем сирових руда.
Стакло (стаклене флаше, тегле и посуде, неконтаминирано лабораторијско и фармацеутско стакло) може да се рециклира неограничен број пута без губитка квалитета. Рециклажом стакла се добијају нове стаклене посуде, стаклени изолациони материјал, стаклена вуна и тако смањи потреба за експлоатацијом песка, соде и кречњака.
Текстил и кожа (стара одећа и обућа, торбе, постељина, вуна, памук, полиестер, свила) се обрађују до настанка потпуно нове одеће и тканине, пуњења за намештај, изолационог материјала, филца и материјала за тапацирање. Рециклажом текстила се смањује потреба за новим сировинама, водом и хемикалијама.
Дрво (палете и сандуци, намештај од дрвета, паркет и даске, пиљевина и остаци од обраде дрвета, папир и картон из дрвета) је најперспективнија и најисплативија прерада отпада у нове дрвене производе, папир и картон, гориве брикете и пелете, малч и компост. Рециклажа дрвета помаже у очувању шума и смањењу емисије угљен-диоксида, као и енергије за производњу нових производа.
Гуме (аутомобилске и камионске гуме, гуме за бицикле и моторе, индустријске гуме, дампер гуме) се могу рециклирати и добити гумени подови за игралишта и теретане, гумени асфалт за путеве, гориво за индустријске процесе, пејзажни малч и материјал за спортске терене. Рециклажом гуме се смањује емисија СО2.
Органски отпад (остаци воћа и поврћа, љуска јаја, лишће, трава и грање, остаци хлеба и житарица, талог кафе и чајни филтери…) се прерађује компостирањем или биогасним процесима и тако ствара природно ђубриво (компост) за побољшање квалитета земљишта без хемикалија, ствара биогас за производњу електричне и топлотне енергије, сточна храна, прекривач депонија и смањује емисија СО2..
Пластика (ПЕТ, ХДПЕ, ПВЦ, ЛДПЕ, ПП, ПС)) је веома захвалан и наизглед јефтин материјал, али је велики загађивач. Рециклажом пластике се добија нова амбалажа и пластичне флаше, одећа и теписи, пластични делови за аутомобиле, грађевински материјал, цеви, плоче, штеди много енергије и спречава испуштање велике количине СО2.
Батерије и акумулатори (алкалне, акумулаторске, ли-ион, батерије на бази никла) садрже токсичне материје попут олова, живе, кадмијума и литијума које могу загађивати тло и воду, због чега је њихова рециклажа изузетно важна. Рециклажом батерија добијају се обновљени метали за израду нових батерија и акумулатора, електрична енергија (ако се користи у акумулаторима за складиштење енергије), смањује потреба за рударењем и негативан утицај на природу.
ЕЕ отпад (мали електронски уређаји, велики електрични уређаји) садржи вредне материјале, али и токсичне хемикалије које могу загадити животну средину. Рециклажом електронског и електричног отпада добијају се вредни метали (злато, сребро, платина и бакар), нова пластика и стакло, компоненте за израду нових електронских уређаја, смањује еколошки отисак и помаже у очувању ресурса.
И поред огромних бенефита које процес рециклаже има за комплетно друштво, подаци Европске службе за статистику показују да је стопа рециклирања у Србији још увек веома ниска. Удео поново искоришћеног отпада у ЕУ је 49,4, а у Србији свега 4 одсто.
Неопходно је да паковања производа буду рециклабилна. Поред тога је веома битан процес едукације, подизања свести и подршке целокупног друштва у успостављању адекватних система за прикупљање, селекцију и рециклажу отпада
